_


01.06.2017.

Primjeri dobre prakse moraju stalno biti dostupni javnosti

Interakcija sa ljudima donosi napredak

Razgovarala: Aldijana Selimbegović

Budi ono što trebaš biti. Čovjek. To je osnovna i najvažnija vodilja na putu koji svakodnevno prelazimo. Pozitivnih primjera imamo. Trebamo ih izdvojiti. Vjerovati u sebe i svoje znanje. Težnja da uradimo nešto pozitivno za društvo u kojem se nalazimo, sklapajući nova prijateljstva. Prijateljstva koja nose smisao duboko u nama, za želju, viziju i san. Uspjeh se ne dešava tek tako, ostvaruje se, te ukoliko smo normalni, a trebali bismo biti, jedan takav, kada se desi, sa zadovoljstvom trebamo dijeliti. Ljudi se poštuju riječima, riječi poštovanja doprinose onom što nastojimo sačuvati, a zove se ljudskost. U Nišu je završio osnovno i srednje obrazovanje, te se upisuje na Filozofski fakultet, također u Nišu – Studijska grupa za fizičku kulturu. Svoju univerzitetsku karijeru započinje kao asistent pripravnik na Fakultetu fizičke kulture u Nišu, na predmetu Plivanje. U zvanje docenta izabran je 2007. godine, a u zvanje vandrednog profesora, na predmetima Plivanje i Vaterpolo na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu izabran je 2012. godine. Polja naučno - stručnog istraživanja mu je selekcija u plivačkim sportovima, a posljednjih godina se posebno angažuje u istraživanju adaptivnog plivanja. U saradnji sa nekim jedinicama lokalne samouprave Niša, rukovodilac je više projektnih akcija obučavanja plivanja djece sa invaliditetom. Član je uredništva više međunarodnih časopisa u zemlji i inostranstvu. U svijetu vaterpola je bio angažovan i kao igrač i kao trener. Od oktobra prošle godine redovni je profesor za grupu predmeta koja obrađuje problematiku adaptivnog fizičkog vežbanja i sporta osoba sa invaliditetom. Potpredsjednik je Plivačkog akademskog kluba za osobe sa invaliditetom "Delfin" iz Niša i ono najvažnije, ono što je pomenuto u redovima iznad, čovjek – Marko Aleksandrović.

Iskustva koja se djele zajedništvom, te nadopunjuju znanjem, kroz
Vaš rad donose?
- Niko ne poseduje svo znanje, to jednostavno nije moguće. Zato je saradnja između ljudu neophodna. Kao bivši vaterpolista nisam imao predznanja o adaptivnom plivanju. Međutim, data mi je šansa da u više navrata budem na postdoktorskim usavršavanjima na Fakultetu za kineziologiju i rehabilitacione nauke Katoličkog univerziteta u Luvenu, Belgija. Mentor mi je bio prof. dr. Danijel Dejli, svetski broj jedan u produkciji naučnih radova iz oblasti adaptivnog plivanja. Sve što znam iz adaptivnog plivanja dugujem njemu. Ono što sam naučio tamo, prilagodio sam u svojoj sredini. I uspelo je. Sličnu priču ima i Amel Kapo, osnivač PK "Spid" iz Sarajeva. Na međunarodnom kampu u Istanbulu je sarađivao sa vrhunskim trenerima i plivačima iz plivanja osoba sa invaliditetom. Kasnije je to prilagodio svojoj sredini. Zaključak je da jedino kroz interakciju sa ljudima može se napredovati. "Konzerviranjem" i nesaradnjom gube svi.

  

Moramo iskoristiti riječ nažalost, iako bi se to trebalo podrazumijevati kao i mnogo toga, ali sredina zahtjeva i dalje takve odgovore, traži takva pitanja, važnost prisutnosti adaptivnog plivanja?
- Adaptivno fizičko vežbanje pretpostavlja vežbanje pripadnika tzv. stigmatizujućih društvenih grupa (osoba sa invaliditetom, osoba sa hroničnim bolestima, stare osobe, trudnice, porodilje, bebe, odojčad, izbeglice...).
Adaptivno plivanje pretpostavlja isto to, fizičko vežbanje pripadnika tih grupa samo u vodi. U odnosu na to sa kim se radi u vodi, adaptacija je u instrukciji, tehnici, opremi, rekvizitima, obimu i intenzitetu ... Bavljenje plivanjem, pravo na fizičko vežbanje, pravo na bavljenje sportom, jedno je od osnovnih ljudskih prava. Plivanje mora da bude dostupno svakom članu društva, svako mora da dobije šansu da nauči da pliva.

  

Ciljevi koje sebi postavimo, nastojeći mijenjati poglede na bolje, možemo reći da su ostvareni kada?

- Ako govorimo o adaptivnom plivanju, moramo da postavimo realne ciljeve. Najteže u adaptivnom fizičkom vežbanju, pa i u adaptivnom plivanju je organizacija. Samo za jedan trening morate da izorganizujete mnogo
stvari: trenere, instruktore, personalne asistente, termin na plivalištu/bazenu, transport, transfer od stana do vozila, transfer od vozila do svlačionice, transfer od svlačionice do bazena ... Iskustvom u tome se dolazi do znanja u organizaciji, mislim da je za jako kratko vreme PK "Spid" iz Sarajeva to ostvario na čemu im čestitam. Taj klub je zacrtao jedan realan cilj – da približi plivanje osobama sa invaliditetom. I – uspeli su!

Uz mnogo dobre volje, jačanjem sportskog duha, stvaranja osjećaja pripadnosti i odgovornim pojedincima koliko se u svijetu sporta može postići, a i šire?

- Pripadnost nekom klubu i nekom gradu se stiče u dužem vremenskom periodu. Jača se na putovanjima, na kampovima i pripremama, posebno na takmičenjima. To je korak ispred onog redovnog treninga, one ustaljene "monotonije" (kuća - trening trening - kuća). Dodatnu vrednost daju odgovorni pojedinci i kompanije koje ovakve aktivnosti permanentno pomažu. Dugoročno dobijaju sve strane – korisnici adaptivnog plivanja svoju aktivnost, a odgovorne kompanije bivaju prepoznate u društvu kao subjekti koji neguju prave vrednosti.

  

Podrška uvijek mnogo znači, Vašu posebno ističe Amel Kapo, osnivač prvog i jedinog plivačkog kluba u BiH za osobe sa invaliditetom, Spid, možete li nam prokomentirati Amelov rad i ono što je do sada ostvareno?
- Kolegu Amela Kapu sam upoznao u Istanbulu, na jednom prestižnom međunarodnom plivačkom kampu za osobe sa invaliditetom koji je održan u novembru 2015. godine. Glavni organizator kampa je bio Istanbulski sportski klub (IBBSK), a podršku su davali Grad Istanbul, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu i Asocijacija adaptivnog plivanja Srbije. Kao direktor kampa, drugu godinu za redom, želeo sam povećati broj zemalja učesnica (deset zemalja učesnica je bilo 2014. godine). Na savet mog bivšeg profesora, a sada predsednika Olimpijskog komiteta BIH, prof. dr. Izeta Rađe, kontaktirao sam generalnog sekretara Paraolimpijskog komiteta BIH, Mr. Osmana Handžića. G. Handžić, inače magistar sportskih nauka, jako profesionalan i poslovan čovek, predložio je da ispred BiH na kampu bude Amel Kapo.
Na kampu se Amel jako dobro snašao. Sport osoba sa invaliditetom mu nije bio stran, jer je angažovan kao generalni sekretar i igrač u Klubu sedeće odbojke "Spid" iz Sarajeva. Svoje zadatke od strane kolegijuma kampa je odrađivao kvalitetno i u potpunosti, lako je stupao u kontakt sa trenerima i plivačima iz cele Evrope koji su bili na kampu. Uzeo je najbolje od svih sa kojima je sarađivao. Odlično govori engleski, inteligentan je, kreativan, proaktivan i vredan čovek
Smatram da je on napravio čudo u odnosu na ono što je bio i što je imao i znao pre dolaska na kamp. Po završetku kampa nije sedeo skrštenih ruku, već je registrovao klub – PK "Spid" iz Sarajeva. Sakupio je decu i mlade sa invaliditetom, animirao volontere i krenuo raditi težak posao, kakav je uvek svaki posao kada se radi po prvi put i na početku. Uprkos svim problemima, poteškoćama, preprekama, možda i povremenim nerazumevanjima, ostvario je uspeh. Data je šansa osobama sa invaliditetom da se bave plivanjem. Za kratko vreme otišlo se i korak dalje – krenulo se u takmičenja. Na jednom prestižnom međunarodnom takmičenju u Splitu je, recimo plivačica u klasi S10, osvojila medalju, što je na tom takmičenju zbog načina kalkulacije rezultata jako, jako teško. Za Ismaila Zulfića zna ceo svet. Mogu da kažem da je pre godinu i po dana, Amel Kapo mogao da kaže da mu je referenca u CV-ju boravak na pomenutom kampu. Sada je situacija obrnuta. Zbog svega što je urađeno u poslednjih osamnaest meseci, Amel Kapo je naša referenca, time se ponosimo. Praktično, od rastanka u Istanbulu, Amel i ja smo u kontaktu, kao što smo svi mi bivši učesnici kampa ostali u komunikaciji. Ne prođe razgovor, a da mi Amel ne zameri što još nisam posetio Sarajevo, što ću ubrzo i uraditi sa velikim zadovoljstvom. Amel u međuvremenu od mene dobija samo verbalnu podršku, ali smo se dogovorili da radimo i neka naučna istraživanja. Upisao je, kaže na moj nagovor, doktorske studije na Fakultetu za sport i tjelesni odgoj Univerziteta u Sarajevu. Smatram da ima veliki akademski potencijal, pa želim da ga podržim. Od čoveka koji je bio učesnik kampa, postao je čovek koji može da podučava i drži seminare, jer ima znanje, iskustvo i rezultate za to. Da se razumemo, ovo nije kompliment za njega, već moja percepcija njega kao stručnjaka. Amel se dokazao svojim delima i rezultatima.

  
  

Poklanjati pažnju, imati pristup jednak prema svima, stvarati, koliko tada dobiva na značaju medalja ljudskosti u svijetu inkluzije?

- Mnogo je kontradiktornosti u reči inkluzija. Ne mali deo javnosti smatra da je to samo kooptiranje deteta sa invaliditetom u obrazovni sistem redovnih škola. Inkluzija predstavlja podsticaj svakom pojedincu u društvu da, pre svega preko obrazovanja, može da bude
stimulisan da se iz njega izvuče maksimum. Taj pojedinac ne mora nužno da bude sa invaliditetom. Po toj analogiji, svaki pojedinac u društvu mora da ima šansu da nauči da pliva. Možda je to nemoguće, ali treba težiti ka tome. Zato primeri dobre prakse moraju stalno biti dostupni javnosti, kao što je primer PK "Spid" iz Sarajeva.


Ko smo mi?
Na ovim stranicama smo svi jedno.
Sa stavom koji niko ne pakuje, ne forsira. Smatramo da nije potrebno objašnjavati kako nastaju pakovanja i od strane koga. Ne takmičimo se, to bi bilo kao da se takmičimo same sa sobom i svojim mislima. Izbacile smo ideju o konkurenciji iz svog uma, a ubacile smo stvaralački um. Fokusirale se na svoje snove, svoje vizije, na svoj rad.
Ne odustajemo, borimo se i pored onih koji su imali i još uvijek imaju nadu da ćemo se ugasiti. Ovo je svijet na naš način.

Glavni i odgovorni urednici:

- Aldijana Selimbegović


- Lejla Berilo


- Melisa Tabaković


- Meliha Hadžimehmedagić


- Milena Marinković


Sugestije i kritike možete slati na:
kolumnist.blogger.ba@gmail.com

Naši najbolji prijatelji!
Plivački klub SPID je prvi i jedini plivački klub za osobe sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini. Cilj kluba je rehabilitacija, resocijalizacija i inkluzija osoba sa invaliditetom kroz plivanje i vodene sportove.
Intenzitet snage i volje, iskrene želje može proizvesti priču koja našoj zemlji daje novi tračak nade da nismo isključivo omotani u sivilo. Postoje i one prirodne boje kojima se svi iskreno divimo zbog dubine njihove stabilnosti, jer simboliziraju povjerenje, odanost, samopouzdanje, inteligenciju i istinu. Mogu proizvesti priču zahvaljujući hrabrim ljudima čija su srca ispunjenja ljubavlju prema onom što rade. Ljubav jeste najjača snaga. Neizostavna je u svakoj oblasti. Neizostavna je i u svijetu sporta, a sport ima svoju ulogu, svoje značenje. Onakvu kakvu mi poznajemo, uz izgradnju timskog jedinstva pružajući i primjenjujući sve navedeno uspješno pretapaju u stvarnost omogućavajući da svako dijete bude dio sportskog kolektiva – Amel Kapo, Đeneta Boja, Ilda Bučan i Admir Malićbegović

pkspid.ba

Naša preporuka!
altteatar.com


bookvar.co


fbl.ba


sartr.ba


sumens.com

Naš Glas
Latif Moćević - Ženi


Sunday Stories - Bajka


Ammara Mistrić - U srce


Maya Sar - Nespretno


Sonja Bakić & Tony Cetinski - Tražim te


Maja Milinković - U meni sve zna da volim te


Dalal - Gdje sam ja?


Laka - Mačko


Divanhana - Emina


Oxiduality feat. Mika K - Together Again


Vukašin Brajić & Alogia - Od svega umoran


Nina Petković - Talas i brod


Letu Štuke - Mjesto za dvoje

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
282835

Powered by Blogger.ba