_


23.02.2017.

Um kao snaga, mašta kao pokretač, tijelo kao medij, ljubav kao misija, jer Dame biraju!

Čin koji je posljedica pažnje

Iz našeg ugla: Aldijana Selimbegović
               Meliha Hadžimehmedagić


Svaki odlazak u teatar donosi nešto novo, obogaćuje nas. Izražajnim detaljima. Na jedinstven način može da unese živost u ovu našu, poprilično sivu svakodnevnicu. Živost koja se boji bojama. Onim upečatljivim, licem umjetnosti. Strast i predanost doprinose lakoći leta da se preleti nepreletivo. Darom koji se rasipa van granica onoga što je vidljivo. Pričom koja nas se tiče. Pričom kojom se vaše/naše socijalne navike mogu promijeniti ... drastično, jer srijeda večer, 8. marta je večer kada Dame biraju. Biraju na velikoj sceni Doma mladih, od 19:30 h.

  

Šta više poželjeti od večeri ispunjene smijehom, plesom, neodoljivim muškarcima i jednom posebnom damom?! Ne iskoristiti ovu priliku, ponovo u našem gradu bio bi propust koji sebi, da ne kažemo, ne možete dopustiti, ali definitivno nećete moći oprostiti! Fenomenalnom izvedbom itekako opravdavaju fenomen stalnog vraćanja. Impuls koji se raspe prostorom odstranit će i najmanju sumnju da niste na pravom mjestu. Jer jeste.

  

Predstava Dame biraju, donosi priču o pet nezaposlenih mladića koji svoje egzistencijalne probleme pokušaju rješiti prihvaćanjem striperskog angažmana u jednome noćnom klubu. Od suočavanja mladića s novim izazovom pa sve do kulminacije kada dvorana biva pretvorena u pravi noćni klub, mnoge komične situacije u koje neprestano upadaju protagonisti predstave publiku će sigurno natjerati na smijeh do suza.

  

Uvažavajući pozitivne posljedice smijeha, kao najzdravijeg ventila kojim se potiče i kreativnost, a kojim se čovjek oslobađa i negativnih osjećaja, za sve one koji nisu (ukoliko takvih ima) priuštili sebi ovaj užitak, preporuka stoji. Stoji do trenutka vašeg dolaska. Nakon što se udobno smjestite preporuka počinje da pleše.

  

Podijeljena radost je udvostručena radost. Sreću dobivaju oni koji je daju, jer nam sa scene poklanjaju dio sebe, a to je čin koji je posljedica pažnje. Zamisao koja pomaže u nadi da ćemo istrajati. Svako umjetničko djelo procjenjuje se iz perspektive njegovih sadašnjih i budućih vrijednosti. U ovom slučaju, itekako prisutnih. Amila Terzimehić/Nancy Abdel Sakhi, Enes Salković, Emir Fejzić, Adnan Goro, Davor Sabo, Dalibor Brkić/Damir Kustura i Sanjin Arnautović natjerat će vas da vješto koketirate sa daskama koje život znače, svjetlucavim i zavodljivim melodijama.

  

Prodaja ulaznica od 17.2.2017. online u sistemu www.kupikartu.ba ili na prodajnim mjestima plato Skenderija i BKC Sarajevo.

Slojevitost, koja će vas nakon smijeha kao najsigurnije probe duše natjerati na razmišljanje, jer ovo je predstava, koju, budite uvjereni, nikad nećete zaboraviti! Na vama je da iz začinjenog prostora uhvatite plam!

21.02.2017.

Ljepota kojoj ne smijemo dozvoliti da se izgubi

Ljubav i vjera u ono što radimo može nam omogućiti mnogo. Zato je važno da vjerujemo u sebe svim svojim bićem kako bi uspjeli u onome što želimo. Željeti znači i moći!

Pripremila: Aldijana Selimbegović


Biblioteke se ne prave, one rastu. Rastu svakim našim dolaskom, svakim pročitanim redom koji prenosi jedinstvenu magiju. Magiju, koja nas uči i otkriva ljepotu pisane riječi. A takvoj ljepoti ne smijemo dozvoliti da se izgubi.
Pisane riječi nam daju svoje najvrednije misli. Porukama da se u životu uvijek treba osloniti na svoje sposobnosti, vjerovati u sebe i biti tvorac svoje sreće. Sreće koja se krije i u našoj biblioteci, a koju donosi svaki novi utorak.
Svako pročitano slovo ima svoj pokret. Svakim redom dalje stvaramo naš životni ples, ispunjen rezultatima i zadovoljstvom koje je donijela nova priča. Pamtimo sve trenutke koje provodimo zajedno, jer tada gradimo, činimo nešto korisno za one najmlađe, kojima se danas, nažalost, mnogo toga uskraćuje. Sa junacima naših priča postajemo hrabriji, uzimamo ono najbolje, šireći spektar naših interesa.

  

Riječ Jasmine Klico - Hasanagić:

- Mjesec februar je bio u u znaku novih priča. "Strašni miš" oživio je sa Batinog crteža i krenuo u svijet za novim avanturama. Ljubav i vjera u ono što radimo može nam omogućiti mnogo. Zato je važno da vjerujemo u sebe svim svojim bićem kako bi uspjeli u onome što želimo. Željeti znači i moći!
"Mačak u čizmama" nas oslobađa svakog oklijevanja i straha svojom porukom. Iako je on samo obični mačak svojom dosjetljivošću i hrabrošću uspijeva mlinarevog sina učinit princom.
U "Zimskoj bajci" Kemala Mahmutefendića, sve je san. Sve je vjerojatno, kao i nevjerovatno. Pošto nema svjedoka, pustimo zimsku bajku neka sama sebe priča, svakako, ako bude htjela ... Djeca čitanjem, ponovit ćemo, razvijaju maštu, odlaze na nepoznata mjesta, upoznaju nove likove i druže se sa njima. Mi svakog utorka maštamo zajedno, jer mašta može sve. Važna je za zdravo odrastanje, zato zatvorimo oči i krenimo u susret omiljenim likovima priča u naš svijet mašte. Neka nam mašta omogući sve ono što zaželimo ovog trenutka, sada i ovdje ...

  

I neka traje, nastavimo maštati do novog susreta, do narednog utorka kada nas očekuje novo druženje i nova priča. Čekamo vas!

09.02.2017.

Baš zato što živimo u "ružnim" vremenima, svaka iskra onog "lijepog" sija poput najsjajnijeg sunca

Svaki dan, svi mi otvaramo nove stranice naše životne knjige. Knjige koju mi sami pišemo

Svaka priča nosi svoju poruku, koja može da bude od važnosti, jer ne smijemo zaboravljati da mi ovdje imamo i one koji vrijede, koji u nemogućim uslovima doprinose i ne odsutaju od svoje borbe. A nama je našom voljom pripalo to zadovoljstvo da njihove poruke širimo dalje: Ivana Vojinović, Latif Moćević, Đeneta Boja, Ajla Hadžiahmić, Muhamed Fisović, Alen Gluho, Belma Alagić, Narda Nikšić, Adis Omerović i Nermina Jusić.

Ja čvrsto vjerujem da je pogotovo danas to "lijepo" primjetno više nego ikad. Baš zato što živimo u "ružnim" vremenima, svaka iskra onog "lijepog" sija poput najsjajnijeg sunca. Ponekad nam se čini da je sve previše tmurno i tegobno i da se uzalud trudimo da sijamo, ali uvijek se na kraju pokaže da nije tako. "Lijepo" ne znači fizički izgled nego je to nešto što ima dušu. Nešto što primjetimo i zbog čega se osjećamo dobro, a ne znamo to objasniti. To i jeste umjetnost. Ona nam dozvoljava da odlutamo iz sumorne stvarnosti u neke ljepše prostore, koji su, zapravo, sve vrijeme u nama.
Zar se življenjem punim plućima može nazvati bilo koji način života osim onog koji oplemenjuje nas i druge? Ako pronađemo ljepotu u sebi onda će sve što radimo njoj biti posvećeno. Ako zaista prihvatimo poruke ljubavi onda se može dogoditi promjena koju čovjek ne može ni zamisliti. Ako bismo svi, zaista krenuli na put mijenjanja svijesti ljubavlju sigurno bismo dobili puno više hrabrosti i snage da mijenjamo svijest i svijet.
Svaki dan, svi mi otvaramo nove stranice naše životne knjige. Knjige koju mi sami pišemo. Trudim se da svaka moja stranica bude ispunjena sa što više dobrih djela, humanih, te učinjenih sitnica koje će drugima biti ogromne. Vjerujem da se dobro dobrim vraća.
Inspiracija je zapravo svuda oko nas, ukoliko želimo da je vidimo. Ona je tu u najmanjim sitnicama.
Priče mogu da imaju dva puta. Put slatke slave i put gorkog ukusa. Svi, naravno, težimo da to bude ovaj prvi, koji doprinosi ponosu svega onoga što postižemo kroz rad. Ukoliko uspijemo u tome, to je onda najljepša priča koja može da nam se desi.
Svako jutro kada se probudimo, budimo se sa energijom koja će nas nositi kroz naš radni dan i koju redovno moramo dopuniti sa stvarima koje nas čine sretnima i zadovoljnima. Um je granica.
Znanje je moć. Danas nam je sve nadohvat ruke, bitno je znati to iskoristiti, pa zašto ne u svrhu vlastitog obrazovanja, kako bi pomogli sebi, a sutra i drugima. Kako kaže stara izreka: Kad god nemate šta da radite, radite na sebi. Tu uvijek ima dosta posla.
Snovi su tu da ih sanjamo, stvaramo i pri tome uživamo. Prepuštajući se razmišljanjima o lošem koje se desilo ili će se desiti gubimo energiju i mutimo svoje snove. Naravno, neki se i ne ispune, pa šta? Ima ih još na hiljade i hiljade, na dohvat ruke. Neki i ne trebaju da se ostvare, dovoljno je da putuju sa nama i unose dugine boje u našu svakodnevnicu.

  

Biti svoj ne znači po svaku cijenu biti drugačiji, da ne kažem lud, kako se kod nas često misli. Biti svoj u današnje vrijeme nije lako, ali se može.
Ne mogu ja u životu glumiti ludilo, niti se praviti zbunjenom, ako to nisam. A nisam.
Odbacite predrasude i ono najvažnije neka volja bude jača od izgovora!

09.02.2017.

Una palabra muy importante - GRACIAS / Riječ od važnosti - HVALA

Cada esfuerzo, cada deseo sincero que debemos reconocer, eso es algo que debe motivarnos

Escrito por Aldijana Selimbegović

Creo, aunque en este momento parece lúcido, porque ciertamente estamos rodeados, de alguna manera, con los otros tipos de locuras (no aquellas positivas, que sin duda pueden ser significantes, pequeños placeres que pueden dar grandes incentivos) pero, para volver a la idea original, solo quiero creer en esas positivas. En mi opinión, si tienes una energía positiva, ("como a quien y que la merece") puedes atraer esa la misma energía. Y si queremos que los puentes guíen a los caminos, que contribuirán a la alegría de una nueva amistad. Las amistades en el ámbito del arte, que muchos de nosotros todavía sentimos. Se viven. Se crean. Dirigiendo o escribiendo. Pero haciéndolo con el corazón y con dosis de sinceridad. Algunas palabras están acopladas de tal manera, que cuando las leéis, o las escucháis, expresan exactamente lo que se quería decir. Cuando conocemos personas así, no importa de dónde vienen, o como se llaman ... lo que de verdad importa es lo que lleva dentro, en sí mismo. Lo que importa es humanidad. La humanidad debería ser, si somos personas normales y sin ignorar las pequeñas locura del principio (locuras positivas) esas que nos atraen, para crear historias positivas, y con las cuales crearemos otras nuevas.

¿Cómo surgió esta historia? O mejor dicho, que creó la primera?

Recuerdo los personajes, sus caras, y también los pequeños detalles, por esos detalles no soy siempre esa persona "simpática". Cada trabajo tiene su lado bueno y malo. A veces, por culpa del lado malo no veamos la parte positiva. Pero, por suerte, algo interior siente lo bueno. Me gusta conocer gente nueva. Me gusta comunicar. Lo que más me gusta en mi trabajo, que es lo principal para mi (el periodismo) es esa curiosidad que te empuja a ir adelante, a descubrir algo nuevo y de eso crear algo nuevo. Creas escribiendo. Dejas una huella. Porque, la palabra escrita lo hace. Esas señales crean impresión. La impresión es muy fuerte, si durante la lectura se reconoce esa dosis de algo especial, que en realidad no se puede explicar exactamente lo que es. Cuando sobre la base de las palabras puedes crear la imagen de una persona. Así que, recuerdo las caras. Así recordé la cara de una persona que regresaba cada año a nuestra ciudad. Viviendo los películas. El festival. Pablo García Márquez. Nombre que descubrí el año pasado, teniendo frente a mí una lista de prensa. Al lado del nombre también y nombre del medio para lo que trabaja, Cine Maldito. Y regreso a la punto de curiosidad. Mi curiosidad de leer las reseñas que escribía, para mi suerte entiendo y hablo español. No perfectamente, pero estoy trabajando en mejorarlo. Cada reseña que he leído me causaba entusiasmo. Cada una de ellas tiene algo especial. Tiene una historia dentro de la historia. Tiene sinceridad. En ese momento se me ocurrió una idea. Quiero una historia. Una historia sobre su obra, su forma de trabajar y también sus impresiones de Sarajevo. El último día de festival y no conseguí hablar con él personalmente, estaba demasiada ocupada con mi trabajo. Pero yo sé que quiero esta historia y no me rendiré. Encontré el contacto (gracias a social networks) le envie mensaje con mi sugerencia. Para mi alegría, la respuesta es afirmativa.
Sigo siempre lo que él escribe. En una de sus reseñas aparece la frase: "A mí personalmente me gusta pensar que escribo siempre pensando en el humanismo, pero mi ideología está ahí. No engaño a nadie". Una frase ordinaria, probablemente para mucha gente, pero no para mí. Para mí, es una frase que tiene ese algo y por ese algo reconoces lo que hay en una persona. Calidad.
No hablaba demasiado con Pablo cuando estaba aquí, donde trabajo hay bastante movimiento durante el festival y apenas tenemos tiempo. Pero me di cuenta de algunas cosas, incluso en esa pequeña comunicación, y la comunicación por mensajes, es un gran placer para mi esta nueva amistad. Mi opinión es, le puedes gustar o no a la gente. La primera impresión es lo que cuenta.
Le mando preguntas para una entrevista y recibo las respuestas en el tiempo acordado. Al leerlas, sé que, no me equivoqué. Todas mis conclusiones eran correctas. Sé que él es la persona adecuada para esta historia. Una gran persona. Él es guionista, escribe críticas sobre las películas, y sobre todo la forma en que lo hace, se puede ver que le encanta su trabajo y ese entusiasmo hace que su trabajo sea fenomenal.
Y cada nueva amistad es importante. Nos da a conocer un nuevo mundo. El mundo de los valores. Es muy importante tener valores. Voy repetir las palabras, que son importantes para este país. Necesitamos comunicaciones saludables. Comunicaciones que sean un ejemplo positivo. Un ejemplo que vale la pena y que nos enseña. Es genial saber que hay personas cuya sinceridad puede ser percibida de esa manera, incluso si viven en otra parte del mundo. Cada esfuerzo, cada deseo sincero que debemos reconocer, eso es algo que debe motivarnos. Eso es algo que nos demuestra/que nos conduce hacia el camino correcto, demostrando que no estamos viviendo en una confusión, al menos no todos.
Al fin y al cabo no es necesario que todos tengamos los mismos gustos. Nos puede gustar o no la manera con la que se escribió la reseña, podemos tener un punto de vista totalmente diferente, pero no podemos negar el conocimiento, la voluntad, incluso la pasión con que la se escribió. Todo esto nos enseña. Que siempre y de todo podemos tomar lo mejor. Si queremos, naturalmente. Y regalar la dosis de respecto que se merece.
Lo que quiero acentuar, con realismo, no con sentimentalismo; es muy importante aprender, a través de nuestro trabajo y del trabajo de los demás. Nunca se sabe lo que nos traerá. A mí me trajo, además de lo que he dicho en líneas anteriores, un montón de nuevas ideas, vistas. Tal vez seael, el culpable si empiezo o me sumerjo en historias que hasta ahora no he hecho. Tal vez.
Algunas palabras pueden crear una imagen clara, el arte que trae consigo las películas, porque las películas te pueden hacer pensar, crear nuevos intereses. Lo que es importante es reconocer y seguir tu intuición. Pero, también es muy importante saber decir GRACIAS, sin miedo de lo que otros piensen, o si les gusta de la misma manera que a nosotros. Cuando aprendemos a decir GRACIAS, sabremos que todavía hay tiempo para la esperanza y que no somos y no podemos ser iguales.

Esta es una historia, muy importante para mí, una historia en la cual quería recopilar siete años de trabajo de esta página, porque esta historia, también amistad, me trae algo nuevo. Espero que continúe asi y que el me lo siga permitiendo.


  

Svaki trud, iskrenu želju, treba prepoznati, svaki treba da bude motivirajući


Vjerujem da, ma koliko u ovom momentu lucidno da se čini, jer ludostima jedne druge vrste smo svakako okruženi, (ne onim pozitivnim, koji itekako mogu biti od značaja, ona sitna zadovoljstva koja nam mogu pružiti velike poticaje), ali da se vratim na prvobitnu misao, ja u te pozitivne jedino želim da vjerujem. Smatrajući da ukoliko zračiš pozitivnom energijom, (opet kako prema kome, po zaslugama) možeš privući istu, pozitivnu. Ukoliko želimo da mostovi vode putevima koji će doprinijeti radosti svakog novog i značajnog prijateljstva. Prijateljstva umjetnosti, koju mnogi od nas ipak još uvijek doživljavaju. Žive je. Stvaraju. Režirajući ili pisajući. Ali čineći to srcem, gdje je doza iskrenosti itekako prepoznatljiva. Neke riječi budu spojene tako, da kada ih pročitate, ili ih čujete izgovorene, izražavaju tačno ono što se željelo reći. Kada prepoznamo takve osobe, nevažno je, odakle dolaze, kakvo ime nose ... Važno je samo ono što taj neko nosi u sebi. Važna je ljudskost. Ljudskost treba, ukoliko smo normalni, ne zanemarujući onu ludost sa početka, pozitivnu, naglašavam još jednom, da nas privuče, da bi se stvorila jedna pozitivna priča iz koje će nastati i sve druge.

Kako je nastala ova priča? Zapravo kako je nastala prva, koja se nadovezuje na ovu?

Pamtim likove. Detalje koje rijetko ko uočava, zbog toga nisam uvijek ona simpatična osoba. Svaki posao, ima svoje dobre i loše strane. Ponekad zbog loših, greškom se sklonite od onih dobrih. Na sreću, ipak prevagne neki unutarnji osjećaj. Volim upoznavati nove ljude. Volim komunikaciju. Ono što najviše volim u poslu koji zauzima prvo mjesto mog odabira (novinarstvo) jeste ta radoznalost koja te natjera da se pokreneš, saznaš nešto novo i od tog novog napraviš nešto. Stvoriš pisajući. Ostaviš trag. Jer pisana riječ to čini. Stvorenim tragom izaziva utisak. Utisak posebne jačine, ukoliko se tokom čitanja prepozna ona doza, nečeg posebnog, koja zapravo teško da se može objasniti. Kada na osnovu riječi možeš stvoriti prvi dio slike o nečijoj ličnosti. Dakle, pamtim likove. Tako sam zapamtila i lik koji se svake godine vraćao u naš grad. Živeći film. Festival. Pablo García Márquez. Ime sam saznala prošle godine imajući listu pressa ispred sebe, pored imena i medij za koji piše. Cine Maldito. Moja radoznalost. Čitanje, jer na moju sreću, razumijem i govorim španski. Ne perfektno, ali radim na tome. Svaka kritika koju sam pročitala izazvala je oduševljenje. Svaka ima nešto svoje. Ima priču u priči. Iskrenost. U mojoj glavi, javalja se ideja. Želim priču. O onome što radi, utiscima o Sarajevu. Zadnji je dan festivala i ne uspjevam se lično obratiti, jer sam zauzeta, ali i dalje znam da od priče ne želim i neću odustati. Pronalazim kontakt i javaljam se porukom sa svojim prijedlogom. Na moju radost, odgovor je potvrdan.
I dalje nastavljam čitati kritike koje piše. U jednoj kritici stoji: "Osobno volim da mislim, da uvijek pišem mislima humanizma, ali moja ideologija je takva. Ne varam nikoga." Sasvim obične rečenice, za mnoge, ali ne i za mene. Za mene su to rečenice, koje imaju ono nešto zbog čega prepoznaješ što ta osoba nosi u sebi. A to je kvalitet.
Za vrijeme Pablovog boravka ovdje nisam imala priliku komunicirati mnogo, ali i tokom jedne takve komunikacije, što za kratko vrijeme i u svoj onoj gužvi tokom festivala možete uočiti, te komunikaciji putem poruka, znam da mi je pripalo ogromno zadovoljstvo jednim novim prijateljstvom. Jer ja ljude ili volim ili ne volim. Za ljude ne postoji sredina. Prvi utisak je od velike važnosti.
Šaljem svoja pitanja. Odgovori stižu u dogovorenom roku. Čitajući ih znam da nisam pogriješila. Svi moji zaključci su bili tačni. Znam da sam se obratila pravoj osobi. Osobi koja je scenarista, osobi koja piše kritike i osobi koja voli to što radi. Radeći na takav način, svoj posao obavlja fenomenalno.
Svako novo poznanstvo jeste važno. Uvlači nas u jedan novi svijet. Svijet vrijednosti. Važno je da imamo i cijenimo one, ponovo ću da ponovim te riječi, koji jesu važni za ovu zemlju. Potrebne su nam komunikacije koje su zdrave. Komunikacije koje će biti pozitivan primjer. Primjer iz kojeg se uči i koji vrijedi mnogo. Jer lijepo je znati da postoje oni, čija se iskrenost može osjećati na ovaj način. Ona koja širi poglede. Svaki trud, iskrenu želju, treba prepoznati. Svaki treba da bude motivirajući, jer vodi onim putevima koji dokazuju da ne živimo svi u istim zabludama. I nije neophodno, da nam se ukusi svima uvijek i u svemu poklapaju. Može da nam se svidi ili ne, način na koji je neka kritika napisana, možemo imati apsolutno drugačiji pogled, ali ne možemo negirati način, znanje, volju i strast kojom je napisana. Uvijek i iz svega, ako želimo, možemo izvući ono najbolje. Dozom poštovanja koja se zaslužuje.
Ono što želim naglasiti, realizmom, ne sentimentalizmom, da je od ogromne važnosti učiti, kako kroz svoj tako i kroz rad drugih. S toga, ne uskraćujte sebi nova poznanstva. Nikad ne znate šta mogu donijeti. Meni je ovo donijelo, pored pomenutog, u redovima iznad, mnogo novih ideja, pogleda, pa možda i bude krivac da se upustim u priče koje do sada nisam radila. Možda.
Da, neke riječi mogu stvoriti jasnu sliku, onoga što umjetnost kroz film zapravo i prenosi, jer i film te može natjerati da počneš razmišljati, izazvati nova interesovanja. Važno je znati prepoznati i pratiti svoj osjećaj. Ma šta drugi mislili. Ali isto tako važno je reći i HVALA. Kada naučimo reći HVALA, bez straha šta će drugi pomisliti, ili da li će im se svidjeti na isti način kao i nama, znat ćemo da još uvijek postoji nada. Da nismo i ne možemo svi biti isti. I da svaki trud i lijepa riječ upućena na pravu adresu zaslužuju tu riječ koja može da znači mnogo.
Ovo je priča kojom sam željela zaokružiti sedam godina rada na ovoj adresi, jer mi je donijla nešto novo. I nadam se da će tako biti i dalje, ako mi dopusti.

I uvijek, ali uvijek pratite svoj osjećaj, da biste ono što iskreno želite pretvorili u svoju stvarnost. 

07.02.2017.

Onakva kakva jeste i kakva treba da bude

Kao sa starih crno belih fotografija

Piše: Milena Marinković

Često se zapitamo koliko nam je potrebno za sreću, ljubav, osmeh? Odgovor je veoma jednostavan, ali je mnogo toga komplikovano u svetu laži i nekih čudnih "čuda". Koliko možemo da verujemo u ljubav? Ali onu pravu, ne ljubav sa društvenih mreža. Danas je ljubav potcenjena, zanemarena i postala je kao "odumrlo" i "otupelo" osećanje. O romantici da i ne govorim, to skoro da i ne postoji. Mnogo toga se svodi na gledanje sa nekih pogrešnih strana. Nažalost, vremena pisama, emocija koje su se rukom prenosile preko pera na list hartije i slala od srca srcu su gotovo pa nestala. Vreme romantike i iskrene ljubavi kakvu pamte naše bake i majke je vreme koje svaka devojka želi za sebe, za svojih pet minuta, za ceo život. Vreme na koje niko nije imun ni ravnodušan. Koliko samo čari i lepote ima u iščekivanju jednog pisma napisanog srcem, koliko uzbuđenja, suza, straha, ljubavi i smeha donosi čitanje istog, lebdenje na oblacima sreće do sledećeg i ponovno iščitavanje po hiljadu puta, čuvanje uspomena i tragova u malim kutijicama ispod kreveta, na dnu ormara ili zamotanih u omiljeni šal ili maramu.

  

Danas je to zamenjeno elektronski porukama, bez tragova rukopisa, običnim tipkanjem na tastaturi kompjutera ili telefona. Kratka pitanja i još kraći odgovori zamenili su pisma pisana satima, sa tragovima mirisa osobe koja ih piše voljenoj osobi. Veliko odsustvo emocij i osećanja. Svi teže ka pravoj ljubavi, ali se ne ponašaju u skladu sa tim. A nije sramota voleti niti biti voljen. Biti džentlmen i dama nije staromodno. Reći "Volim te", "Nedostaješ mi", "Čuvaj se" također nije sramota. Slobodno budite drugačiji, razlikujte se, obucite se i izađite i bacite sve pod noge, ne utapajte se u stereotipe, poštujete sebe, a samim tim i druge. Imati čvrst stav, karakterom satkan je veliki uspeh koji mnogi nemaju. Za prave stvari treba truda pa tek onda sledi i nagrada. Poklonite devojci ružu ili napišite pesmu i usrećite je. Nije sreća redovno "kačanje" zajedničkih slika na društvene mreže i dokazivanje drugima ili ipak sebi kako ste srećni, jer takve osobe su retko srećne. Lepo jeste videti zajedničke slike lepih i mladih nasmejanih i zaljubljenih lica, ali samo ponekad, dok redovno bombardovanje istim, šalje sasvim pogrešnu poruku. Ljubav čuvajte za sebe, u svojim očima, u svojoj duši. Ne dokazujte drugima ljubav, ona se iz očiju čita. Budite pravi kavaljeri sa manirima. Verujte u ljubav beskrajnu i trajnu, lepotu duše i srca, ljubav koja se rađa u oku i nikad ne umire. Budimo deo jedne ljubavi, zanosa i žara. Ljubav nema cenu, ali ima moć da pomeri planinu ako je to potrebno. I ne zaboravimo da se ljubav ljubavlju vraća. Budimo deo sveta čija su lica obasjana ljubavlju i srećom kao sa starih crno belih fotografija naših predaka. Neka ljubav živi! Kao istinska vrednost onakva kakva jeste i kakva treba da bude.

05.02.2017.

Čuda uspjeha počinju da se dešavaju onda kada u njih iskreno vjerujete, energijom koja dozvoljava da se ta ista pretvore u stvarnost

Vrhunsko sportsko stvaralaštvo pripada onima koji slijede svoj put napretka

Piše: Aldijana Selimbegović

Postoje događaji koji se pamte, jer je njima doprinijela priča onih hrabrih, onih koji su svojom voljom i radom napisali lekciju društvu. Da se može. Jer hrabrost leži u dosljednosti, donoseći rezultate. Vrhunsko sportsko stvaralaštvo pripada onima koji slijede svoj put napretka, onima koji znaju igrati timski. Pobjeda je mnogo veće bogatstvo za one koji nikada na putu uspjeha neće izgubiti sebe, izgubiti ono što jesu, tada je i svaki pokušaj pobjeda i svakim se ispisuju nove i ljepše stranice sportske historije naše zemlje. Bosna i Hercegovina po prvi put u historiji plivanja za osobe sa invaliditetom imala je svoje predstavnike na nekom zvaničnom takmičenju, gdje je Selma Gušo, 26-godišnja predstavnica BiH na Otvorenom prvenstvu Hrvatske u plivanju za osobe sa invaliditetom, napravila čudo u Splitu osvojivši bronzanu medalju u kategoriji 50 metara prsno.

  

Osim Selme, našu zemlju predstavljali su Damir Muratović i Ammar Kadrić, sa trenerom Amelom Kapom. Na ovom takmičenju učestvovalo je više od 90 takmičara. Pored 14 hrvatskih klubova, tu su bili i predstavnici BiH, Malezije, Srbije, Slovenije i Mađarske.

  

Čuda uspjeha počinju da se dešavaju onda kada u njih iskreno vjerujete, energijom koja dozvoljava da se ta ista pretvore u stvarnost. Sport pruža dvije vrste radosti i zadovoljstva, onog koje dolazi spolja i pripada onima koji se istinski raduju uspjehu koji ostvare drugi i onog koji dolazi iznutra, za one koji su ostvarili uspjeh, ispunjenošću na jedan poseban način.
Kako se ovdje, moraju ponavljati pozitivne lekcije da bi se usvojile, naglasit ćemo još jednom da intenzitet snage i volje, iskrene želje može proizvesti priču koja daje novi tračak nade da nismo isključivo omotani u sivilo. Postoje i one prirodne boje kojima se svi iskreno divimo zbog dubine njihove stabilnosti, jer simboliziraju povjerenje, odanost, samopouzdanje, inteligenciju i istinu. Mogu proizvesti priču zahvaljujući hrabrim ljudima čija su srca ispunjenja ljubavlju prema onom što rade. Ljubav jeste najjača snaga. Neizostavna je u svakoj oblasti. Neizostavna je i u svijetu sporta, a sport ima svoju ulogu, svoje značenje. Postoji mjesto gdje ne postoje predrasude i gdje je pružena ruka prijateljstva. Mjesto prepuno energije i volje za životom. Mjesto koje ima svoje Princeze i Prinčeve, svoje heroje. Bili smo uvjereni da će i mali i veliki heroji ove priče osvajati medalje, sa svojim trenerima. I bili smo u pravu.

  

Za ostvarena čuda i radost koju su donijeli svojim uspjehom, zahvaljujemo se Amelu Kapi, Đeneti Boji, Ildi Bučan i Admiru Malićbegoviću, malim i velikim herojima koji čine glavne uloge ove priče, porodici SPID. Uz puno sreće i podrške za dalje.

05.02.2017.

Ostvareni rezultat najavljuje novi početak

Sport su uvijek krasili oni koji svojim stvaralaštvom i voljom doprinose njegovoj oblasti

Iz našeg ugla: Aldijana Selimbegović
               Melisa Tabaković-Kolar


U Bosni i Hercegovini imate, s jedne strane, pozitivne struje koje doprinose. Željom za ostvarenjem, koja stvara uspjeh. S druge strane, imate negativne struje koje sputavaju u nastojanju da budete prepoznatljiviji i uspješniji, jer takva struja ne prepoznaje talenat. Nedostaje joj znanje za to. Ali ne i pozicija. Nažalost. No, na sreću, imamo i one koji su spremni da spriječe napade negativne struje, one koji osvajaju posjed svojim znanjem, one koji ostvaruju svoje rezultate napadom spremnosti, aktivnostima kretanja ka željenom cilju, svijetom avanture. Znajući da imamo takve talente znamo da nećemo potonuti, skrenuti sa staze i naravno, znamo kome ćemo dati crveni karton.

  

Sport su uvijek krasili oni koji svojim stvaralaštvom i voljom doprinose njegovoj oblasti. Oni koji ne odustaju, jer se poraz nikad nije znao nositi sa upornošću. Upornost donosi isključivo naše pobjede, koje se nižu, koje ispunjavaju.
Dokaz je da kada ima volje ima i načina i zato današnje redove našeg priznanja poklanjamo njoj – Merima Čelik.

  

Merima: Sve što radimo trebamo raditi s ljubavlju, poštenjem, upornošću i naravno znanjem, jer na taj način ono što radimo ima smisla. To je moja vodilja, kojom sam uspjela spojiti svoje dvije ljubavi u poslovnom smislu. Moja prva ljubav je posao policijskog službenika, a druga sport. Nastojala sam da svoje znanje uvijek nadograđujem, sportskim licencama, koje mi pomažu i doprinose da svoje znanje prenosim i na druge. Tokom zimskog perioda, koliko mi vrijeme dopušta, nastojim obučavati djecu i odrasle časovima skijanja. U ljetnom periodu akcenat je na obučavanju djece i odraslih časovima plivanja.

  
  

Također, dugo godina sam se bavila raftingom i moje posljednje takmičenje je bilo prošle godine na Europskom kupu (Hrvatska). Svojoj kolekciji aktivnosti i poslova dodala sam još jedan posao, a to je posao fudbalskog sudije. U januaru ove godine boravila sam u Španiji, gdje sam položila kondicijske testove i dobila zvanje FIFA-inog sudije. Sve navedene aktivnosti me tjeraju da budem u stalnoj formi. Uspjeh svakako traži i odricanja.

  

Ambicije i ciljevi me napominju da stalno trebam da se usavršavam i radim na sebi. Pogotovo kada znanje trebamo prenositi na djecu. Djeca su najbitnija. Moramo ih učiti kulturi i poštovanju. Od onog što im mi prenesemo, u svim životnim oblastima, pa i putem sporta, zavisit će i njihova i naša budućnost i sigurnost.
Pored potpuno ispunjenog života radnim i sportskim aktivnostima, jedna od najvećih ambicija svakog sportiste, službenika, poslovnog čovjeka, osobe, žene, treba da bude i osnivanje porodice. Porodica je naše najveće bogatstvo, tu smo najsigurniji i tu iskreno djelimo naše uspjehe. I jedna od mojih želja, jeste da jednog dana i svojoj djeci prenesem svo znanje koje imam.

  

Uspjeh se stvara slobodom volje koju nosimo u sebi, kojom doprinosimo da svijet sportskog stvaralaštva bude potpuniji. Bogatiji, jer imamo mnogo onih čiji rezultat nije kraj. Ostvareni rezultat najavljuje novi početak. Samo za one najupornije.

03.02.2017.

Smisao za kreativnost uvijek donosi pozitivan ishod svakog iznenađenja

Cvijeće je atribut za ljepotu, senzualnost, šarm, sofisticiranost i eleganciju

Pripremila i razgovarala: Aldijana Selimbegović


Svijet može da bude lijep, neobičan, šaren i zagonetan. Može da bude i magičan ako dozvolimo. Ukoliko iskažemo poštovanje. Simbolima nepokolebljive ljubavi koja donosi mir, sigurnost i sreću. Entuzijazmom želje. Simbolima prijateljstva, dubokih emocija. Simbolima koji donose radost magičnoj moći intuicije. Simbolima ljepote, sjaja. Simbolima nježnosti koji mogu da budu najveći izvor snage i odlučnosti. Simbolima ljubavi. Simbolima cvijeća, koje ima svoje raskošno proljeće, svoje vrelo ljeto, svoju zlatnu jesen i romantičnu zimu. Jer cvijeće je uvijek za romantične duše predstavljalo znak ljubavi. Cvijeće je atribut za ljepotu, senzualnost, šarm, sofisticiranost i eleganciju. Mali znakovi pažnje od velikog su značaja za prijateljstvo, za ljubav, a moguće ih je iskazati svim pomenutim simbolima.

  
  

Ajla: Naša cvjetna priča počela je početkom prošle godine i do sada uspješno komuniciramo našim bojama, originalnim idejama, kojima smo uspjeli osvojiti srca naših klijenata. Tvrde, što mi svakako i nastojimo, da smo drugačiji. Inspiracija je zapravo svuda oko nas, ukoliko želimo da je vidimo. Ona je tu u najmanjim sitnicama. Ona je tu u svakom cvijetu. Mi smatramo da je cvijeće stil života. Uvijek je fantastičan poklon, za bilo koji povod. Cvijeće ljude čini sretnima.

            
  

Iz "Zavoda za zaljubljene" vas obavještavamo da od ovog trenutka možete naručiti specijalni aranžman za voljenu osobu, jer su to aranžmani koji će rastopiti srce vaše voljene ili drage osobe. Vašom, našom ili zajedničkom idejom. Cvjetnom maštom. I cvjetna torbica skrojena istom, može da bude idealno riješenje. Cvjećara Amaryllis ono što obeća to i ispuni, svojim simbolima ljubavi i ponosa. I u hladnim danima, malim znakovima pažnje možete ugrijati nečije srce. Da biste stvorili sunčane zrake, potrebno vam je malo slobode i cvijeća. A mi toga imamo.
   
  
  

Ljepota koju poklanjamo je uvijek otvoreno pismo koje za nas unaprijed pridobiva srca, ljepotom umjetnosti koja krasi svaki prostor. U svom cvjetnom kutku i dalje vas očekuju Ajla Hadžiahmić i Sanjin Kadrić koji će ispuniti sve vaše cvjetne želje koje se nalaze u okviru njihove mirisne ponude uz mogućnost besplatne kućne dostave!

  

Neka vas miris cvijeća dovede do njihovog kutka, na adresi Zelenih beretki 14, jer smisao za kreativnost uvijek donosi pozitivan ishod svakog iznenađenja!

02.02.2017.

Art is a communication medium, an excuse for dialog, for exchanging points of view

I express myself through my artworks and speak about mankind, personalities, souls

Magali is a young artist form France. Her work has already been exhibited in New York, Los Angeles, Orlando, Canada, Quebec, Germany, Norway and Sarajevo. She recently participated in the International Street Painting Festival in Toulon and won the 1st Beton Fest Prize, which allowed her to represent France in Sarajevo as a form of celebration of 20 years of peace in August 2015. And today we've decided to communicate trought her art.

Our guest: Magali Savary


After an art course in the Fine Arts School of Bayonne from 1995 to 2003, I'd studied for 5 years in Paris in the Art preparatory course and the School of interior design and scenography. I graduated with honors.

        

Having had extensive professional experience in interior design, which allowed me to work meticulously and to refine my vision about light, contrast and volumes, I decided to devote myself professionally to my passion: painting, which had been a true love of mine since childhood. Influenced by the energy and metaphor of the colors in Fauvism, the power of the "Cree" by Edvard Munch, the sensuality of the colors in Georgia O’Keeffe, the symbolism and the poetry of the Asian art especially Hokusai and always fascinated by the traditional art of tattooing, which marked the high points of life in all civilizations in the four corners of the globe, I draw guided by my emotions and inspiration from the world around me to deliver on canvas my perception of the Human.

  
  

Motivated by the need to share them freely, I participate in street art public events and artistic performances. As an A B.I.P (Plastic Intervention Squad) member along with other artists grouped around the Le Bazar du Lézard Art Gallery, I bring visual art closer to young people thanks to the «petite caravane de l’art» (the small art trailer). I have also contributed, through art, for 5 years to the personal development of a young adult with mental disorders.
My curiosity, my thirst for knowledge and my taste for adventure lead me to explore new techniques, always with the aim of finding the best plastic and artistic support to get my message across.

  

For me, Art is a communication medium, an excuse for dialog, for exchanging points of view, for gathering together. I express myself through my artworks and speak about mankind, personalities, souls. I wish the public wondered about real «beauty» and the values which are present in each one of us; I wish that the viewer of the painting slipped into a gentle inner daydream in order to find the source of their soul which makes them special, beautiful and unique.
And about Sarajevo - it was a really amazing surprise, city is beautiful, it possesses great and beautiful energy. We met so many different people and everybody was there for art. And that's what I loved the most. Art is something very special. It's creativity, passion, love. You must feel love for art.

  

And share that love. Like we did today. Thanks to Magali.

01.02.2017.

Svijet treba čarobnjake, više nego ikad

"Lijepo" ne znači fizički izgled nego je to nešto što ima dušu

Razgovarala: Aldijana Selimbegović
Foto: Alen H. Morris

Kada volite i živite kulturu nastojite pratiti rad onih koji su u toj oblasti ono što jesu. Onih koji su, normalni. Onih, čiji rad sa scene dopire do vas i iz čijeg uzimate doze optimizma. Za nju znamo, jer smo se uvjerili, da otvorenog srca i uma stvara svoju magiju. Prenoseći je uspijeva da razbije mutan veo kolektivnog nezadovoljstva i gorčine. Vodi nas u neke ljepše prostore, jer kultura i oni koji je predstavljaju čine posebnost. I kao što smo ranije naglašavali, život je čuvao jedno mjesto za nju u ovom magičnom svijetu, itekako s razlogom – Ivana Vojinović

Šta dobivamo radeći srcem i otvorenim umom?

- Tek kada otvorimo svoje srce i um, otvaramo vrata srca i uma drugih ljudi. Svaka umjetnost i sve što radimo završava u drugim ljudima. U njima zaživi naša mašta, naša iskrenost i naša umjetnost. Nemoguće je stvarati zatvorenog srca i uma.

                

Zašto je umjetnost idealna za povratak u lijepo i koliko to lijepo je danas zapravo primjetno?

- Ja čvrsto vjerujem da je pogotovo danas to "lijepo" primjetno više nego ikad. Baš zato što živimo u "ružnim" vremenima, svaka iskra onog "lijepog" sija poput najsjajnijeg sunca. Ponekad nam se čini da je sve previše tmurno i tegobno i da se uzalud trudimo da sijamo, ali uvijek se na kraju pokaže da nije tako. "Lijepo" ne znači fizički izgled nego je to nešto što ima dušu. Nešto što primjetimo i zbog čega se osjećamo dobro, a ne znamo to objasniti. To i jeste umjetnost. Ona nam dozvoljava da odlutamo iz sumorne stvarnosti u neke ljepše prostore, koji su, zapravo, sve vrijeme u nama.

Možemo li postati "manje ludi i zbunjeni", a više "normalni"?

- Danas je najteže biti "normalan". Znam da će mnogi sad, možda braneći svoje ludilo, pomisliti "ko može definisati šta znači biti normalan", ali ja mislim da svi znamo šta to znači. Ne samo ona psihološka definicija - da razlikujemo dobro od lošeg, već i da smo svjesni sebe, da smo svjesni drugog i da ne glumimo van scene. To je danas rijetkost. Na jednom kastingu su me pitali šta mislim da je posebno na meni, a ja sam odgovorila "to što sam normalna". Naravno da nisu bili zadovoljni tim odgovorom, jer se danas sve više traži neko ludilo, ali moj odgovor je i dan danas ostao isti. Ne mogu ja u životu glumiti ludilo, niti se praviti zbunjenom, ako to nisam. A nisam.

  

Kakve promjene su nam neophodne u svijetu kulture, ono što tebi najviše kao glumici smeta?

- Ono što meni kao glumici, ali i kao čovjeku, građaninu ove države najviše smeta jeste što kod nas većinom rade podobni, a ne sposobni. To vuče sve ostale probleme, na svim poljima. Da se razumijemo, ja mislim da u našim pozorištima rade divni glumci i da im je apsolutno mjesto tu i ovo ni na koji način nije kritika upućena njima. I sa sigurnošću znam da se ne zaposle svi na "pokvaren" način, iako mnogi u mojoj poziciji često tako pričaju, ali to ide iz njihove frustracije. I to razumijem, jer, koliko god sam ja po prirodi pozitivna, osjećam u posljednje vrijeme da me život u ovoj državi frustrira i mijenja. I bojim se toga i mrzim ovu zemlju zbog toga. Ja želim da priliku dobiju ljudi koji je zaslužuju, da izbacimo politiku iz stvari gdje joj nije mjesto, da ne moraš imati stranačku pripadnost da bi radio posao za koji si talentovan. To se odnosi i na kulturu, ali i na sve druge grane, koje nažalost propadaju zbog ljudi na vlasti. Zbog tih ni za šta talentovanih, isključivo podobnih, zlobih i neukih ljudi na vlasti.

Ono što ipak tvoj posao čini najljepšim?

- Najljepšim moj posao čini ta čarobna interakcija između mene i publike. Između onoga što mjesecima pripremamo na probama i tog trenutka kada premijera dođe. To uzbuđenje, konstantno "kopanje" po sebi, po emocijama, po navikama ... To stvarno čini ovaj posao magičnim. Najviše volim biti na sceni, jer se tada osjećam istinski živom. Vjerujem da je to osjećaj koji vrijedi svakog napora koji ovaj posao itekako nosi sa sobom.

  

Koliko smo skloni miješati stvarno i nestvarno, te koliko nam je potrebna pa i kroz uloge, snaga Pipi Duge Čarape koju ćemo prenositi na mlađe uzraste, uz pustolovine i nestašne Maše? Ono što djeci ne smijemo oduzeti, a možemo pokloniti putem umjetnosti?

- Čitav naš svijet je mješavina onog stvarnog, opipljivog i onog nestvarnog, koje raste u našim mislima. Rad sa djecom je poseban. Djeca su najljepša publika. Odrasli često dođu na predstavu sa repovima svojih briga i ponekad osjetite da ne mogu potpuno ući u vaš svijet. Ali kada djeca vide Pipi Dugu Čarapu ili Mašu, to postaje njihov svijet. Oni vam poklanjaju svoju energiju, svoju pažnju. Najiskrenije reaguju, bez razmišljanja hoće li se "izofirati", je li i onaj do njega prati predstavu ili mu je dosadna ... Djeca su tu, prisutna u trenutku i to je nešto što bi mi odrasli trebali od njih naučiti. To djeci ne smijemo oduzeti, a poklanjamo im čarolijom na sceni. Nikad im ne smijemo oduzeti maštu, a zamijeniti je za brige koje nas "velike" lome. Djeca imaju pravo da vjeruju u magiju, jer možda baš tako postanu čarobnjaci. A svijet treba čarobnjake, više nego ikad.

Gdje počinje, a gdje završava Bosnian Dream?

- Bosnian dream počinje na Koševu, kada ugledaš svjetlo dana, a završava kada se prijaviš na biro. Nažalost, ali je moj Bosnian dream kratak. Sada je to samo dream, ali ne znam gdje će se ostvariti. Možda i ovdje, ali sumnjam da će imati prefiks bosanski, jer Bosna je sve, samo dream više, nažalost, nije.


Stariji postovi


Ko smo mi?
Na ovim stranicama smo svi jedno.
Sa stavom koji niko ne pakuje, ne forsira. Smatramo da nije potrebno objašnjavati kako nastaju pakovanja i od strane koga. Ne takmičimo se, to bi bilo kao da se takmičimo same sa sobom i svojim mislima. Izbacile smo ideju o konkurenciji iz svog uma, a ubacile smo stvaralački um. Fokusirale se na svoje snove, svoje vizije, na svoj rad.
Ne odustajemo, borimo se i pored onih koji su imali i još uvijek imaju nadu da ćemo se ugasiti. Ovo je svijet na naš način.

Glavni i odgovorni urednici:

- Aldijana Selimbegović


- Lejla Berilo


- Melisa Tabaković


- Meliha Hadžimehmedagić


- Milena Marinković


Sugestije i kritike možete slati na:
kolumnist.blogger.ba@gmail.com

Naši najbolji prijatelji!
Plivački klub SPID je prvi i jedini plivački klub za osobe sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini. Cilj kluba je rehabilitacija, resocijalizacija i inkluzija osoba sa invaliditetom kroz plivanje i vodene sportove.
Intenzitet snage i volje, iskrene želje može proizvesti priču koja našoj zemlji daje novi tračak nade da nismo isključivo omotani u sivilo. Postoje i one prirodne boje kojima se svi iskreno divimo zbog dubine njihove stabilnosti, jer simboliziraju povjerenje, odanost, samopouzdanje, inteligenciju i istinu. Mogu proizvesti priču zahvaljujući hrabrim ljudima čija su srca ispunjenja ljubavlju prema onom što rade. Ljubav jeste najjača snaga. Neizostavna je u svakoj oblasti. Neizostavna je i u svijetu sporta, a sport ima svoju ulogu, svoje značenje. Onakvu kakvu mi poznajemo, uz izgradnju timskog jedinstva pružajući i primjenjujući sve navedeno uspješno pretapaju u stvarnost omogućavajući da svako dijete bude dio sportskog kolektiva – Amel Kapo, Đeneta Boja, Ilda Bučan i Admir Malićbegović

pkspid.ba

Naša preporuka!
altteatar.com


bookvar.co


fbl.ba


sartr.ba


sumens.com

Naš Glas
Latif Moćević - Ženi


Sunday Stories - Bajka


Ammara Mistrić - U srce


Maya Sar - Nespretno


Sonja Bakić & Tony Cetinski - Tražim te


Maja Milinković - U meni sve zna da volim te


Dalal - Gdje sam ja?


Laka - Mačko


Divanhana - Emina


Oxiduality feat. Mika K - Together Again


Vukašin Brajić & Alogia - Od svega umoran


Nina Petković - Talas i brod


Letu Štuke - Mjesto za dvoje

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
238960

Powered by Blogger.ba